Српско вино: историја

Вина Балканског полуострва мање су позната у свету од пића из суседне западне Европе. Разумљиво је: мало ко може да се такмичи са светским лидерима у винској индустрији. А обим производње алкохола у Србији, Македонији и другим источноевропским земљама није толико значајан да би освојио свет. Ипак, на Балкану постоје достојне винарије, и јединствена пића, чији је укус толико добар да може да парира најбољим примерцима познатих винских кућа.

Кратка историја српског виноградарства

Први виногради на територији државе појавили су се још пре њеног настанка: у трећем веку нове ере.Винска индустрија је свој врхунац доживела у време владавине династије Немањића (КСИ-КСИВ век), чији су представници велику пажњу поклањали производњи укусног алкохола од винских плодова. Краљеви су били главни власници винограда и подрума за чување пића.

У периоду турске инвазије, виноградарство је доживело тешка времена: смањио се број засада, а тиме и обим производње. Главни виноградарски центри преселили су се на север земље. Рестаураторски процеси су почели тек у 19. веку, али је акценат био на квантитету, а не на квалитету. Локална предузећа, у потрази за количинама, производила су производе ниског квалитета не водећи рачуна о компатибилности мешавина и замршености стварања племенитих пића.

Тек са почетком 21. века, приватни сектор је почео да се развија у земљи: број малих винарија достигао је 200. Упоредо са појавом конкуренције, активан је процес увођења нових технологија, почело је проучавање карактеристика аутохтоних сорти и тражење достојних букета и склопова, што је довело до стварања јединствених пића.

Особине српског винарства

Занимљиво је да се виногради налазе у истој климатској зони са најбољим засадима Бордоа и Бургундије. О локалним винима се мало зна и прилично их је тешко наћи у продаји ван земље. Ако се не рачунају јефтина пића у тетра паковањима и непретенциозни воћни компот, врло мали проценат укупне количине произведеног алкохола се извози.

Специфичности винске индустрије у земљи одређују следећи фактори:

1. Повољна клима, коју карактерише обиље сунца, оптимална колебања средњих дневних температура, добар положај винограда омогућавају да плодови добро сазревају и сипају сок. Близина река доприноси природном наводњавању плантажа.

2. Природност производа: значајан број ведрих дана омогућава бобицама да достигну висок степен шећера, па су вина слађа од европских пандана без употребе вештачких адитива.

3. Српско винарство се заснива на коришћењу плодова аутохтоне винове лозе, од којих се праве оригинална пића јарког карактера и локалног укуса и необичне мешавине, укључујући и познате европске сорте.

Класификација производа и винске регије

Савремена српска подела вина заснива се на систему који је измислио краљ Душан, који се посебно заљубио у винарство. Укључује 3 категорије пића:

1. Једноставни производи без навођења региона производње – одговара паневропској класи „стоних вина“.

2. Пића одређеног географског порекла, која садрже најмање 85% сировина са одређеног региона, произведена по утврђеној технологији и задовољавају тражени ниво квалитета. Одговара категорији „локално/регионално вино“.

3. Вина највишег квалитета са географском ознаком, 100% састављена од грожђа одређеног региона и произведена искључиво на његовој територији. За такве примерке је императив да се поштују начин производње и строге карактеристике готовог производа. Међу овим пићима издвајају се „изузетна вина“ чији се квалитет не мења током дужег периода и потврђује ресорно министарство.

Производња напитака од грожђа у Србији се одвија свуда, а домаћи алкохол се често покаже ништа лошији од оног произведеног у фабрици.Али постоје региони који су дали највећи допринос развоју винарства, очувању традиције и унапређењу процеса производње вековима. Има их укупно 4:

1. Зхупа

   Најважнији и најстарији центар за производњу вина у земљи. Он производи главне количине локалних жестоких пића од грожђа. Клима у региону је идеална за узгој локалне винове лозе. Међу сортама доминирају жупски бојадисер, жупљанка, тамјаника, смедеревка, прокупац. Главни продуценти: Ивановић, Будимир, Минић.

2. Опленац

   Брдовити терени у Шумадији су познати по древним традицијама винарства. Налази се у срцу Србије. Овде се узгајају Прокупац, Смедеревка и Вранац. Локална пића су такође добра. Главне винарије: Подрум Александровић, ПИК Опленац.

3. Палицх

   Познато туристичко подручје земље са песковитим земљиштима. Овде расте древна кевидинка, франковка, кадарка, мерло, сорта мушкатног орашчића крокан. Од белих врста преферирају се ризлинг, жупљанка и шардоне. Највећи део винограда је концентрисан у околини градова Суботице и Каниже. Главни произвођачи: фабрика Чока и винарија ВОВ.

4. Фрушка Гора

   Сликовита област, окружена бујном вегетацијом Националног парка. Виногради се налазе на брдима, висоравнима и падинама у непосредној близини великог Дунава. Плодови овде сазревају брже него у другим регионима и имају више слаткоће и ароме. Од сорти преовлађују Вранац и Португизер. Локална легенда и понос је ликерско вино Бермет, које је уврштено на винску карту потопљеног Титаника. Позната су и локална мешана пића.Главни произвођачи: винарије Ковачевић и Живановић.

Популарне сорте и описи пића

Палета српских производа, на први поглед, није нарочито разнолика, као ни број гајених сорти. Од родне лозе расту: Прокупац, Вранац, Крстач, Жилавка, Грашевина, Фетеаска, Смедеревка, Динка. Од европских уобичајених: каберне совињон, ризлинг, пино црни, шардоне, мерло и совињон блан. Ту су и плантаже популарних Кадарки и Тамјаники. Међутим, пажљивијим испитивањем постаје јасно колико варијација пића Срби праве од неколико популарних сорти.

Локална црвена пића карактеришу: трпкост, слаткоћа, засићеност боја, сложени, пуни, светли букети. Доминантне ноте: купина, рибизла, трешња, ванила. Бела вина карактеришу: лакоћа, мекоћа, ненаметљивост, златна нијанса и цветне ароме.У укусу доминира воће.

Срби су посебно добри у мешању домаћих сорти са европским. Из оваквих комбинација рађају се хармонична пића са нежним, благо трпким укусом, нижим нивоом слаткоће и баршунастим букетом са нотама дувана, ваниле и храста.

Најбоља вина Србије

Сви који су пробали српска пића слажу се да су три обавезна за дегустацију:

1. Вранац

   Оригинално суво црвено балканско вино, које се производи од истоимене сорте. Када је млад, има светлољубичасту боју и благ, свеж воћни укус. Како старите, постаје све мрачније и теже. У букету се појављују ноте чоколаде, цвећа, сладића, цимета и храста. Добро уз све врсте меса, сирева и салата.

2. Смедеревка

   Пријатан, свеж напитак од истоимене беле сорте, благог укуса и светло зелене нијансе. Третира стона вина и успешно допуњује лагана јела.

3. Бермет

   Специјално ликерско вино слично вермуту. Дешава се црвено-бело, садржи око 16% алкохола. Тачан рецепт за пиће се чува у тајности. Познато је само да се за његову производњу грожђе ставља у буре у слојевима заједно са зачинима и биљем, прелива се прошлогодишњим вином и одлежава три месеца. Резултат је снажно, зачињено пиће.

Такође вреди помена:

1. Бело вино "Тријумф" (мешавина ризлинга, совињон блан и шардоне).

2. Пинк "Опција" (из Муската).

3. Црвени "заћинак" (од истоимене сорте) и "рскавац" (од прокупачког бобичастог воћа), "опијум" (од домаћих сорти Вранац, Прокупац и Зачинак).

4. Лагана светла "Тамианика" (од истоименог грожђа) и њен јаки полуслатки "имењак" од тамног воћа, светла "Фантаси" (из Кадарка) и разиграна златна млада "Зхуплианка" .

Пробати домаће производе боље је у комбинацији са традиционалним јелима на путовању по земљи или на фестивалима и сајмовима посвећеним вину, који се одржавају сваке године у Београду.